Brak i porodica
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Visoka strukovna škola

SADRŽAJ
1. UVOD
“Brak je prirodna-polna i društvena veza po pravilu trajne prirode, između lica suprotnih polova koja zavisno od istorijskih i drustvenih uslova može imati različite oblike (grupni brak, poligamski, monogamski), različitu formu (građanski, crkveni, neformalni,faktički) i različite sadržaje i zadatke (ekonomske, pravne, socijalne, duhovne, moralne, psihičke, estetske idr.)”
Bračni ciklus nastaje zasnivanjem braka ili vanbračne zajednice i traje do njihovog prestanka: oglašenjem braka za nevažeći, smrću bračnog druga, proglašenjem bračnog druga za umrlog i razvodom braka. U okviru ovog kruga od značaja su: odnosi pre zasnivaja braka, zaključivanje braka, odnosi u braku i prestanak braka. Glavnu ulogu pre zaključivanja braka igraju predbračni odnosi i izbor bračnog druga, jer od toga zavisi budućnost bračnih drugova.
U različitim civilizacijama ovi odnosi koji predhode zaključivanju braka su jako raznovrsni. Te razlike potiču od drugačijih shvatanja značaja samog braka, od stepena učešća samih bračnh drugova u njegovom zaključenju, od drugih uslova koji se često zahtevaju bilo od samih bračnih drugova, bilo od njihovih porodica, od toga koja je forma braka sankcionisana itd. Najvažnija pitanja koja se ovde javljaju jesu:
vaspitanje za brak i porodicu,
priprema i izbor bračnog druga,
posredovanje kod zaključivanja braka,
predbračni odnosi (predbračne polne slobode).
Porodica je širi pojam od braka ali je brak osnova porodice. Porodica je primarna grupa i intimna zajednica, a brak je društvena ustanova okrenuta donekle i širem društvu.
Kao organizovana zajednica ljudi, društvo je ukupnost međusobno povezanih društvenih pojava (društvenih procesa, odnosa, društvenih grupa i društvenih tvorevina) kao rezultata uzajamnog delovanja ponašanja ljudi u okvirima raznovrsnih međusobno povezanih društvenih delatnosti (delatnost biološke reprodukcije, ekonomska delatnost, politička delatnost, regulativna, kulturna i intelektualno duhovna delatnost) koje imaju svoje međusobno prožimajuće oblike društvene organizacije, počev od raznih pravila društvenog ponašanja, pa do raznih institucija i organizacija koje se konstituišu u tim okvirima , kao i u okvirima globalne društvene celine.
2. PORODICA I BRAK
Porodica je primarna zajednica zato što je prva najvažnija i najprisnija ljudska skupina. Ona je prototip svake druge društvene zajednice jer se u porodici uspostavljaju trajne, emotivno prisne, solidarne i svestrane veze između članova, kakve bi se mogle poželeti i u globalnom društvu.
Zato, i zbog višestrukih funkcija, porodicu mnogi smatraju osnovnom ćelijom svakog društva, svojevrsnim „društvom u malom”. Porodica nastaje formiranjem braka između muškarca i žene,u kojem se rađaju deca.
Tipična zajednica je porodica, dok je tipično društvo preduzeće ili neko drugo poslovno udruženje. U zajednici ljudi žive, dok u poslovnim preduzećima postižu osređene interese. Odnosi u zajednici su prisni, prožeti snažnim pozitivnim emocijama, ispunjeni uzajamnom solidarnošću članova i osećanjem zajedničke pripadnosti. U zajednici članovi ostaju međusobno povezani, a u poslovnim udruženjima članovi su veštački povezani konkretnim interesom, ali oni ostaju međusobno emotivno razdvojeni i pored interesa koji ih povezuju.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]